ISPOVEST: Ponovni susret

Život piše romane..

Život piše romane..

“Bili smo divan par, svi su nam zavideli, naša ljubav je bila nešto posebno to vam baš i ne umem opisati. Došlo je vreme da ide da studira, njeni puni love odlučni da ćerka jedinica ide u Ameriku, još se sećam tog poslednjeg razgovora, rekla je da me voli najviše ali da se ovde sve završava jer je njoj karijera bitnija, poželeo sam joj sreću i samo otišao nisam želeo više da budem u njenom prisustvu. Zaboravio sam je, našao sebi buduću ženu, imam lep posao, dete na putu, svadba uskoro. Sinoć momačko, odlazim sa drugarima u jedan lokal gde smo svi kao klinci izlazili, ljudi previše i u svoj toj gužvi srećem nju, ništa se nije promenila, pogledala me a zatim spustila glavu. Celu noć smo pričali kao dva najbolja prijatelja, došlo je vreme da krenem, suze mi teku niz lice kao i njoj, kroz plač mi je tiho rekla da me i dalje voli kao onog dana, ja sam tu zaćutao nisam znao šta bih joj mogao reći, zatim mi je poželela sreću i, na isti način kao i ja pre par godina, se sklonila od mene.”

0

Anketa

Da li se osjećate sigurno u vlastitom gradu ?

Loading ... Loading ...