Foto: Ebaumsworld

Dok se djevojka potpuno prepustila poljupcu, odabranik njenog srca je radio još nešto. Očito nije istinita ona stara da muškarci mogu raditi samo jednu stvar odjednom.



Na Facebooku se javio nepoznatoj ženi pa dobio odgovor kakav nije očekivao
Foto: Facebook

Kod ovog lika dopisivanje s nepoznatom ženom nije završilo onako kako je on to očekivao. Javio joj se na Facebooku i na početku je mislio da se srami, no onda je dobio odgovor kakav nije očekivao.



VIC DANA: ŽIVOTINJSKO CARSTVO
Ide zeka kroz šumu i sretne mazgu. Kaže joj:

– Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti?

– Ja sam mazga.

– A šta je to mazga?

– Mazga je kad ti je ćale konj a keva magarac.

Zeka slegne ramenima i ode dalje. Naiđe na vučjaka:

– Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti?

– Ja sam vučjak.

– A šta je to vučjak?

– To je kad ti je ćale vuk a keva pas.

Zeka slegne ramenima i ode dalje. Naiđe konjska muva:

– Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti?

– Ja sam konjska muva.

Zeka je pogleda s lukavim smeškom i kaže:

– Aj nemoj da sereš!

VIC DANA Hakiro Suzuki
Prvi školski dan u jednoj američkoj školi.

Učiteljica predstavlja novog učenika Hakira Suzukija iz Japana.

Počinje čas i učiteljica ispituje: „Sada ćemo videti koliko poznajete američku istoriju… ko je rekao „Sloboda ili smrt“? Odjednom tišina. Samo Suzuki digne ruku i kaže: „Patrick Henry, 1775. godine, Philadelphija“

„Vrlo dobro Suzuki. A ko je rekao „Država je narod! I kao takva ne sme nikada umreti!“?

Suzuki ustane: „Abraham Lincoln, 1863. Washington.“

Na to nastavnica strogo pogleda razred pa reče: „Stidite se! Suzuki je Japanac, ali poznaje američku istoriju bolje od vas!“

Tihi glas iz kraja razreda: „Jebite se, posrani Japanci!“

„Ko je to rekao?!“ – viknu nastavnica, na šta Suzuki digne ruku i reče: „General MacArthur, 1942. Guadalcanal i Lee Iacocca 1982. na skupštini deoničara Chryslera u Detroitu“.

Razred je u tišini… neverica… iz pozadine se čuje: „Puši kurac!“

Učiteljica sva izvan sebe: „Sad je kraj! Ko je to rekao?!“

Suzuki: „Bill Clinton Monici Levinsky, Ovalna kancelarija, 1997. godine, Washington“

Drugi učenik se prodere: „Suzuki je govno!“

Suzuki: „Valentino Rossi, Rio de Janeiro, moto Grand-Prix, Brazil 2002.“

Razred u histeriji učiteljica pada u nesvest kad na vrata ulazi direktor škole: “U pičku lepu materinu, sve je izmaklo kontroli! Ja ću to sada da rešim.”

Suzuki, iako ga niko ne pita: „Željko Mitrović doktoru Konu, TV Pink, Beograd, 2020.“

VIC DANA: Porodična sramota

Sin nekog arapskog šeika studira u Beogradu. Nakon mjesec dana piše kući:

-„Srbija je prelijepa, ljudi su jako ljubazni i baš mi se sviđa ovdje. Samo mi je ponekad neprijatno kad idem na fakultet u mom pozlaćenom Mercedesu, a većina mojih profesora i prijatelja studenata dolazi tramvajem.“

Poslije nekoliko dana stiže ček na milion dolara sa kratkom porukom roditelja:

– „Nemoj da nas sramotiš, kupi i ti tramvaj!“

VIC DANA: Navalio Mujo na Fatu

Navalio Mujo na Fatu u krevetu i kad su završili, zapali Mujo cigaru, lijepo se namjesti i ponosno upita Fatu:
– Onda, Fato, kakav sam ja u krevetu?

Fata promrmlja poluglasno:
– K’o vulkan, moj Mujo …

Mujo se zadovoljno nasmija:
– Ih, k’o vulkan, šta kažeš, tako sam dobar?

Fata se okrene prema njemu:
– Jok, bolan, nego se aktiviraš svakih pet godina.

VIC DANA: Dresirane ribe
Otišao Mujo da peca na neko jezero u Americi gde je pecanje strogo zabranjeno. Ribe koliko hoćeš, svaki zabačaj, riba na štapu. Začas je Mujo napecao punu čuvarku ribe i tamam je krenuo kući, kad – rotacija. Policajac.

Policajac: Gospodine, ovde je pecanje zakonom zabranjeno. Moraćete krivično odgovarati za te ribe, kazna je 10.000 dolara ili tri mjeseca zatvora.

Mujo: Gospodine, ali ovo su moje ribe.

Policajac: Kako to?

Mujo: Fino. Ovo su moje ribe. Ja ih svako jutro donesem ovdje na jezero, pustim ih da se malo isplivaju, posle ih zovnem, one se fino vrate u čuvarku, nosim ih kući i sve tako. Hoćete li da vam pokažem?

Policajac: Hajde, baš da vidim i to čudo.

Mujo istrese ribe u jezero. Tajac nekoliko sekundi, ništa se ne dešava…

Policajac: Hajde sad.

Mujo: Šta?

Policajac: Pa zovni ih.

Mujo: Koga?

Policajac: Pa ribe.

Mujo: Koje ribe?!

VIC DANA: Šverc

Ide Ciga preko graničnog prelaza, gura bicikl, a na biciklu džak. Carinik ga pita: – Šta imaš u tom džaku? Ciga: -Ništa, gospodin carinik, samo pijesak!

Carinik:

– Jaoo… Mene si našao da zajebavaš!

Uze carinik nož, izbode onaj džak, kad ono stvarno samo pijesak u njemu. Pusti ga carinik.

Nedugo nakon toga dešava se ista scena. Ciga opet gura bicikl, na biciklu džak, opet carinik sumnja i izbode džak, ali u njemu samo pijesak.

Ponovi se to još nekoliko puta, i na kraju, iznerviran i razočaran, kaže carinik Cigi:

– Meni ovde ništa nije jasno! Pustiću te od sada svaki put, ali da mi kažeš ŠTA ti to švercuješ?

Ciga:

– Pa bicikle, gospodin carinik, bicikle…

VIC DANA: Welcome

Zaposli se Fata u velikoj firmi, dobije svoj kompjuter, radi svakodnevno na njemu, sve ide super.

Međutim, jedan dan se razboli i ne dođe na posao, a njenim kolegama treba nešto s njenog kompjutera, ali ne znaju lozinku (password).

Zovu oni Fatu:

– „Fato, koja ti je lozinka na računaru?“

Kaze Fata:

– „Velkom.“

Probaju oni ‘WELLCOME’ – neće. Probaju ‘VELKOM’ – nece. ‘VELLCOME’, ‘WELCOME’ – ništa neće.

Nakon nekoliko sati zovu oni Fatu ponovo:

– „Fato, kaži nam koliko slova ima ova tvoja lozinka?“

– „Pa jedno“, kaže Fata.

– „Pa kako jedno, pobogu?!“ , pitaju kolege opet.

– „Pa vel’ko – M!“

VIC DANA: Nasljedstvo

Na samrtnoj postelji baba se tihim glasom obraća unuku:

– “Želim da ti ostavim farmu koju imam s velikom vilom, svu najmoderniju mehanizaciju i alat, ergelom konja i svom ostalom stokom, kao i 3.567.456 $.”

Oduševljeni unuk:

– “Wow! Baba, obožavam te!” – radosno uskliknu unuk – “Nisam znao da imaš to sve. A gdje se nalazi ta farma?”

Baba odgovara:

-”Na Facebooku!” – dijete moje – “Na Facebooku!”

VIC DANA: Prevara

Pita Mujo Fatu:

Reci Fato, pošteno, jesi l’ me ikad prevarila?

Veli Fata:

– Ne bi ja, Mujo moj, nikad’…

– Ma reci, Fato… ‘ajde, neću te tuć’!

I Fata poče:

– Pa, eto, jesam Mujo, al’ samo tri puta… Jel’ se sjećaš kad si ono počeo igrat’ za Želju, pa te trener nije htio stavljat’ u tim? E, ja otišla kod trenera… I jel’ te poslije stavlj’o u tim da igraš?

– Pa jes’ vala…

– E, onda kad te trener počeo stavljat’ da igraš, niko ti nije htio dodat’ loptu! Pa sam otišla u svlačionicu… I jesu l’ ti poslije dodavali?

– Pa, jesu…

– A kad su ti počeli dodavati, je l’ ti cijeli stadion zvižd’o?

– Ma, jest’…

– A je l’ ti sad iko zviždi?

VIC DANA: Perverzija

Zatraži učiteljica od sve djece da napišu po neku riječ stranog porekla i da je objasne. Javi se mali Perica da pročita šta je napisao.

• Hajde Perice! – proguta učiteljica knedlu.

• PERVERZIJA – izvali Perica.

• Dobro – prekine ga učiteljica – hajde sad objasni taj pojam, ali da ne upotrebiš nijednu bezobraznu reč, kao što inače umiješ.

• Važi – kaže Perica. Zamislite dvije žene kako idu ulicom i jedu sladoled. I sad jedna ga liže a druga ga grize. Koja je od njih udata?

• Pa… – učiteljica se zamisli, pa se zacrveni i na kraju kaže – Ona koja ga grize.

• Ne! – kaže Perica – udata je ona koja nosi burmu, a to što ste vi pomislili, to je perverzija.

Penzija

Dođe Mujo kući i sa vrata saopštava ženi novost:

• Fato, jesi li čula za novi zakon? Žena koja rodi četvoro djece dobija penziju!

• Šta veliš, penziju? A mi samo troje imamo!

• Jašta, bolan, kasno je da pravimo četvrto. Nego, imam ja vanbračnog sina. Hoćeš da ga dovedem, pa bi nam bilo četvrto?

• Idi dovedi! – pristane Fata.

Ode Mujo i uskoro dovede svog sina, ali kod kuće zatekne samo Fatu.

• Bolan, Fato, gde su djeca?

• Došli ljudi i odveli svoje!

Diplome jeftino

Stoji Ciga ispred fakulteta i viče na sav glas:

– “Dipljome, jeftino dipljome, samo 1000 euri!”

Nakon nekog vremena priđe mu student i pita:

– “Može li za 800?”

A Ciga malo misli, misli… pa ispali:

– “Paaaaa, može, al’ ću morati da te malo propitam.”

Indijanci odu kod vrača da ga…

Indijanci odu kod vrača da ga pitaju kakva će zima biti.

– Jaka i hladna. – kaže on.

Oni spreme gomilu drva, ali zima bude blaga, pa potroše samo pola. Naredne godine opet odu kod vrača.

– E, ova će da bude stvarno žestoka! – kaže on.

Indijanci spreme još više drva nego prošle godine, a zima opet bude blaga. Treće godine opet oni kod vrača, a vrač kaže:

– Dođite sutra.

Sutradan ode vrač u grad kod meteorologa i pita ga:

– Kakva će zima da bude?

– Jako duga i jako hladna.

– Kako znaš? – upita vrač.

– Pa, eno Indijanci u planini već treću godinu spremaju drva za ovu zimu.

Lokalni poziv

Pita Tuđman đavola:

Jel mogu da pozovem Zagreb samo na minut i vidim kako stoje stvari u mojoj zemlji? Zanima me kada ćemo u Evropu.

– Može – odgovori đavo.

Završi Tuđman razgovor a đavo mu kaže – Ovaj poziv košta milion dolara.

– Nema problema. Reče Tuđman i plati.

Čuje to Sadam pa i on upita:

– Mogu li i ja da nazovem Bagdad? Ovi moji imaju probleme, pa me zanima kako ih rešavaju.

– Može, ali će te to koštati 2 miliona dolara. – Kaže đavo.

Sadam završi razgovor i plati.

– To je sve čuo Milošević pa upita đavola: – A jel mogu ja da nazovem Beograd? Zanima me da li su sačuvali Kosovo, da li se popravio standard i mnogo toga još.

– Može. – Reče đavo.

Kad je završio razgovor Milošević upita: – Koliko treba da platim?

– Ništa. – Odgovori đavo.

– Kako ništa. Ova dvojica su platili po milion i dva, a ja ništa.

– Kad zoveš iz jednog pakla u drugi, računa se kao lokalni poziv.