Darko Melentijević, mladi Kosjerac od aprila do danas oženio se sa četiri Kineskinje.

Darko Melentijević, mladi Kosjerac od aprila do danas oženio se sa četiri Kineskinje. Posle ovoga ženiće se tokom leta i jeseni, sve sa damama iz Azije, najmanje još 35 puta. Toliko svadbi mu je do sada zakazano podno Divčibara.

Biće kasnije još njegovih svadbi, jer je Darko, učenik četvrtog razreda Tehničke škole iz Kosjerića, “profesionalni mladoženja” u interaktivnom projektu od turističke važnosti za njegov zavičaj. Nazvan je “Tradicionalna seoska svadba”, po originalu scenarisan i kolorisan, s tim što su Darkove mlade iz Kine.

Ovaj projekat, koji ima za cilj unapređenje seoskog turizma u selu Mionica, kroz jedinstven vid privlačenja sve prisutnijih gostiju iz Kine, osmislilo je Udruženje “Vesnik”. Pod svoju kapu stavila ga je Turistička organizacija Kosjerić, pronašavši u njemu uloge za penzionere i članove KUD-ova. Izmešaju se tako oni sa Kinezima i idu Darku u svatove.

FOTO: VLADIMIR LOJANICA / RAS SRBIJA

– Ideja je da Kinezima dočaravamo srpsku svadbu sa svim običajima, ali da i oni u njoj učestvuju. Ova atrakcija zamišljena je kao promocija kulture i tradicije – kaže za “Blic” Željko Sredić, predsednik Udruženja “Vesnik”.

Koliko su Kinezi zagrizli za ovaj projekat, govori podatak da su Kosjerci do kraja oktobra prodali 39 svadbenih termina.

– Na početku svadbe delimo uloge i objašnjavamo pravila. Jedna grupa, sa ženom koja se prijavi za udaju, ide mladinoj kući, ova druga, sa mladoženjine strane, odlazi njegovoj kući. Mladu oblače deveruše, dve-tri Kineskinje i još toliko naših, i spremaju za venčanje. U to vreme iz mladoženjine kuće kreće povorka svatova. Pešače 500-600 metara, prati ih muzika, pevaju svadbarske pesme. Da bi ušli u mladino dvorište, treba da obore jabuku, s tim što umesto puške kod nas pukne petarda – potanko objašnjava Željko Sredić.

Svi su odeveni kako običaji nalažu, od mladenaca – s tim što mlada ne nosi venčanicu nego srpsku narodnu nošnju – preko devera, deveruša, do muzikanata i čauša.

FOTO: VLADIMIR LOJANICA / RAS SRBIJA

Poštuje se i pravilo kupovine mlade koju iz vajata izvodi dever – Kinez. Sledi joj poljubac sa mužem, oproštaj sa roditeljima, darivanje, upoznavanje sa prijateljima. Nevesta mora, tradicija kaže, da se umije na česmi i razbije čašu. Mladoženja vodi mladu svojoj kući, ali tek pošto ga medom posluži tašta. Do tada barjaktari moraju da otkupe barjake koji su im prethodno ukradeni.

– Pred mladoženjinom kućom mlada baca sito i jabuku. Zatim se lomi prijateljski kolač. Tu kreće ručak, uz muziku naravno, jede se, pije i igra. Program traje dva-tri sata. Kineze, barem tako su pokazale prve svadbe, ne zanimaju običaji u smislu “šta ko kome treba da kaže”, jer oni su teško prevodljivi, interesuje ih uglavnom akcija – priča Sredić.

FOTO: VLADIMIR LOJANICA / RAS SRBIJA

Mlade su u početku stegnute, ali vremenom se opuste i kasnije je druga priča, rezimira mladoženja.

– Njih je sramota u trenutku kada im skidam veo i krećem da ih poljubim. Tada se uzmiču, okreću u stranu i traže vodiča koji im objašnjava da će ih mladoženja diskretno poljubiti u obraz. Posle poljupca se ponašaju kao na pravoj svadbi. Ukapiraju o čemu se radi, pa vođene atmosferom igraju, potežu čašu i nazdravljaju. Istinski se užive u događaj – kaže Darko.

Rakija im jaka, svadbarski kupus i domaću pogaču ne vole

Sve je Kinezima do sada bilo po volji, osim trpeze. Iznese se pred njih tradicionalna srpska kuhinja, ali njihovim ukusima ne odgovara.

– Do sada smo ih služili svadbarskim kupusom, domaćim pogačama, sirom, salatom. Ubuduće ćemo menjati jelovnik nečim što njima odgovara. Naša rakija im je mnogo jaka, pa traže brendirana gazirana pića koja u doba kada su ovi običaji zaživeli nisu postojala – prenosi Sredić, autor „Tradicionalne svadbe“.

(6yka.com)