Svi su Editu voljeli i nikada neće zaboraviti njenu vedrinu, njen osmijeh – kazuju komšije, koji su se prije dženaze okupili ispred porodične kuće.

– Bojao sam se da će joj se nešto desiti, zbog njene dobrote, odnosa prema nama, prema svakom. I desilo se. Ne mogu prežaliti što je otišla, a kao da se otimala, odlagala je odlazak, tražila razloge da ostane. Pa kada je kretala, nije skidala pogleda – rekao je Editin otac Enes.

(A.S./Faktor.ba)