ISPLIVALA SLIKA MARIJE ŠERIFOVIĆ IZ PROŠLOSTI: Duga kosa, našminkana i na ŠTIKLAMA, kad vidite sliku PAST ĆETE U TRANS! (FOTO)

balasevizam.novi.ba
Pjevačica i članica žirija “Zvezde Granda” Marija Šerifović poznata je kao neko ko ne nosi suknje, haljinice ili visoke štikle.

Pjevačica i članica žirija “Zvezde Granda” Marija Šerifović poznata je kao neko ko ne nosi suknje, haljinice ili visoke štikle.

Međutim, sada je isplivala njena slika iz prošlosti koja će vas zasigurno iznenaditi.

Mariju Šerifović smo dosad svega par puta vidjeli u suknji.

Ona se, međutim, u jednoj emisiji, koja se emitovala prije nešto više od deset godina, pojavila sa dužom kosom, dok su joj cipele imale vrtoglavo visoke štikle.

Pjevala je pesmu “My All”, čuvene Maraje Keri, zvučala odlično, kao i uvijek, ali je najveći utisak ipak ostavilo izdanje koje je i te kako neobično za Mariju.

“Da, ja sam ta koja se udala za bogatog tipa zbog para, evo na šta moj život liči”

Da, ja sam ta koja se udala za bogatog tipa zbog para.. Živjela sam u siromašnoj porodici, nismo imali ni da se prehranimo kako treba.

Zadužili smo se 3 hiljade eura, a onda je moj brat počeo da se bavi sumnjivim poslovima pa se zadužio još 10.000, tj. neki tipovi su ga zeznuli pa je to morao da isplati i to je nekako morao da vrati jer mu je život bio u opasnosti….

Ovaj momak je sve znao i zaprosio me , rekao da će vratiti sve dugove. To je i uradio, moji sada lijepo žive, brat završava fakultet, opametio se, posao ga već čeka, treba da se oženi..

Ja muža nikada nisam izdala, bila sam mu vjerna i sretan je, voli me, uskoro ću da mu rodim sina..

A ja… ja sam jako nesretna, ne volim ga, ne volim ni sebe , um**** sve više.. Potonula sam da bi njih izvukla iz svega, nije mi se ostvarila želja da nekog volim i budem sretna sa njim.

Emotivna priča: Paralizovana majka naučila kćerku da hoda (FOTO/VIDEO)

Iako je nesretnim slučajem ostala paralizovana, mlada mama iz Sjeverne Karoline, Rachelle Chapman, savršeno se snalazi u ulozi majke i uspijeva da obavi mnoge roditeljske obaveze.

Ono što je zadivilo javnost, jeste to što je njena kćerka i prohodala uz njenu pomoć. “Povrijedila sam se neposredno pred vjenčanje, a toliko dugo sam čekala na taj dan”, istakla je mlada mama.

Naime, Rachelle se povrijedila na svojoj djevojačkoj večeri kada je pala u bazen i zbog te povrede ostala je paralizovana. Uprkos nesreći, Rachelle i Chris su imali veoma sretan brak, ali znali su da im nešto nedostaje.

Tada su shvatili da ipak žele da imaju dijete.

Bračni par je dobio kćerku uz pomoć surogat majke, a prelijepa djevojčica, Kaylee, nedavno je proslavila svoj prvi rođendan.

Iako je Rachelle paralizovana, ona u potpunosti brine o svojoj kćerkici, a čak joj je pomogla i da nauči da hoda. Naime, kako bi uspjela da dođe do svoje majke, mala Kaylee je veoma željela da prohoda, a u tome je i uspjela pridržavajući se za mamina kolica.
“Znajući da ne mogu da dođem do nje i da je uzmem, kao što rade svi zdravi roditelji, Kaylee je došla sama kod mene”, objasnila je Rachelle. Rachelle je istakla da je ovaj događaj odgovor na negativne kritike ljudi koji je osuđuju zato što je majka.

Naime, mnogi su komentarisali kako je Rachelle sebična zato što želi da ima dijete, jer zbog svoje paralize nije u stanju da brine o djetetu.

“Chris i ja sve radimo zajedno. Kao tim smo sposobni da brinemo o bebi. Naročito uz pomoć moje majke koja je sa nam pomaže od početka”,objasnila je Rachelle.

Rachelleina majka je sa njima tokom cijele sedmice. Kada njen suprug nije kod kuće Rachelle ima majčinu pomoć da ustane i legne u krevet, kao i da sjedne u kolica.

“Želim da ljudi shvate da, iako mi prsti ne funkcionišu, uspjela sam da koristim svoje ruke. Mogu uraditi puno stvari, mogu da nahranim Kaylee, da je držim, da operem stvari i da se igram sa njom”, istakla je Rachelle. Mlada mama je i dodala:

“Moja kćerka ima krov nad glavom i pun stomak. Ona je sretna beba koja ne shvata da sam drugačija.” Rachelle je istakla da bi ona i njen suprug voljeli da imaju i drugo dijete, ali ne vjeruju da će imati novca da plate troškove za surogat majku, pošto Rachelle ne može zbog lijekova i pritiska da iznese trudnoću.

Kako bi mogla da potpuno obavlja sve roditeljske poslove, Rachelle je naučila i da vozi kombi koji je specijalizovan za nju.

“Želim da kasnije vozim Kaylee na časove plesa ili tenisa, a ne da se oslanjam da neko drugi to uradi,” objasnila je.

NERASKIDIVA VEZA: Emotivna priča djevojke koja je uživala u odrastanju uz tetku

Bez obzira da li imate svoju djecu ili ne, odnos sa djecom vaših braća i sestara je uvijek nešto posebno. Pročitajte kako tetka izgleda iz ugla jedne, sada već odrasle djevojke…

Prenosimo njen tekst u cjelosti:

“Pre neki dan, dok sam seckala voćke u kuhinji, ne znam da li zbog svežeg vetrića koji je ljuljao krošnje limunovog drveta u dvorištu ili zbog one jutarnje, zlatne svetlosti, mene uhvati neka neutešna tuga i počeh da plačem potpuno zatečena i iznenađena naglom poplavom emocija. Čega je to bilo u vazduhu ne znam, ali u tom trenutku se setih moje tetke i toga koliko mi nedostaje. Ona je zdrava (koliko god je to moguće u njenim godinama) i živa, ali veoma, veoma daleko, piše Yumama.

Beg kod tetke

Kada sam bila dete, pored tate ona mi je bila najomiljenija ličnost na svetu. Za razliku od mame, ona me nikada nije grdila, nikada se nije ljutila na mene i ispunjavala je svaki moj hir. Dešavalo se da često nestanem iz dvorišta zgrade, moji bi me uspaničeno tražili, niko ne bi znao gde sam, sva bi se deca igrala ispred zgrade sem mene. Ispostavilo bi se posle izvesnog vremena da sam se onako mala hrabro uputila pešaka do tetkine kuće. Ona je bila smeštena odmah pored pruge koja je prolazila pored Starog Groblja u Nišu. Podjednako su me intrigirali i vozovi i spomenici na groblju, a najviše sam se radovala svežem hlebu premazanom margarinom i slatkom od višanja u tetkinoj kuhinji. Ustvari, ta poslastica je i bila razlog mog povremenog nestanka. I ne samo to, ja sam obožavala moju teta Miru!

Ona bi odmah javila roditeljima gde sam, blagim glasom me molila da se sledeći put javim mami i tati, da me podseća na to kako su mogla kola da me zgaze ili da me,ne daj Bože, neko ukrade. Mene to nije ni zanimalo, oblizivala bih se ko gladno kučence i sa hlebom u ruci krenula da istražujem meni uvek iznova interesantnu tetkinu kuću. Najviše sam volela da sedim za njenim trpezarijskim stolom i da zajedno slušamo Minimaksa na radiju. Smejale bi se, prepričavale njegove šale, koje ja većinu vremena nisam ni razumela, ali sam se svejedno smejala, ona bi verovatno razvlačila kore ili pravila salčiće i vanilice za moga teču,da budu gotove i vruće taman kada se vrati sa puta. Puštala bi i mene da joj pomažem, da izvlačim čašom kružiće za kolače ili da nespretno pokušavam da razvučem koru za pitu do uglova stola.Bilo je tako zabavno!

Nezaboravni raspusti

Svakog letnjeg raspusta sam provodila nekoliko dana kod nje. Vraćala bi se sa posla i posle ručka bismo sedele na terasi na stolicama na rasklapanje i jele dinju iliti “dinjče” kako je ona volela da kaže. Svaki put kada je jedem ja se setim nje. Zbog nje sam je i zavolela. Subotom i nedeljom bismo išle zajedno na pijacu, volela je da čavrlja sa prodavcima i da me “pokazuje”: “Ovo je moje Dorče! Tetkina lepotica!”. Tajna soba.

Kada su se preselili u veću kuću, imala sam više soba, fijoka i ormana na raspologanju za radoznalo njuškanje.

Do sobe “sa blagom” se stizalo dugačkim krivudavim stepenicama. Ajoj, čega je sve tu bilo!!! Starih i novih bočica parfema, nakit, šminka, raznobojni končići, dugmići, požutele slike iz mladosti. Volela sam da se kitim njenim perlama, svetlucavim broševima i da poziram pred ogledalom sa raskošnim purpurnim šeširom na glavi, “ciganskim” maramama sa resicama i bordo cipelama sa ukrasnom šnalom na prstima. Nećete mi verovati, ali često sanjam tu magičnu kuću, verovatno podsvesno želim tamo da se vratim, u ono sobu gde sam se pretvarala da sam glamurozna i velika. Sanjam njenu ulicu, mene na biciklu, srećnu i slobodnu kako jurim nizbrdo i prolazim brzinom svetlosti pored Crkve Svetog Nikole i sve mi je lepo, isto kao nekada, samo mnogo lepše, nekako drugačije, kao da sam u samom Raju…

Lek za slomljena srca

Dok sam odrastala moje posete su i dalje bile učestale, njeno jelo je uvek bilo ukusnije od maminog, a njen dom sam doživljavala kao pravo sklonište kada god bi nešto zaškripilo. Ona je bila prva osoba kod koje sam našla utočište zbog slomljenog srca, prva bi me pozvala posle svakog ispita, odmah sam je upoznala sa mojim momkom (danas mužem), prva bi me posetila kada bih se razbolela, prvo bih se njoj javila kada bi se vratila sa nekog dužeg putovanja.

Oduvek sam obožavala njen smisao za humor, pomalo sarkastičan i oštar. Bez dlaka na jeziku, ne ustručava se da izrazi svoje mišljenje ili negodovanje. Snažna, jaka, izdržljiva i trpeljiva, takva je uvek bila i ostala. Za sve je imala odgovor, za sve je postojao lek. Sećam se da sam joj se jednom požalila: “Teta Miro, baš sam nešto depresivna”, a ona mi je odgovorila svojim pirotskim naglaskom i dobro poznatom oštrinom i snagom: “More, u'vati se u neki pos'o, pa da vidiš kako će prođe!”. I dan danas, kada god se osećam “down”, setim se njenih reči. Zaista, biti zauzet i zaokupljen nekim poslom je najbolji lek protiv tuge i nevolje, valjda je i zato ona toliko mnogo radila…

Moja tetka – moj ponos!

Često bi mi tata kada god bi nastala između nas neka rasprava u ljutnji prebacio: “Uh bre, sada ista kao ona tvoja teta Mira!”. Za mene je to bio najveći kompliment! On me je grdio, a ja sam se ponosno šepurila!

I dan danas, posle mnogo godina boravka u Grčkoj meni strašno nedostaje mogućnost da krenem pešaka preko Čaira, preko pruge i dugačkih stepenica pored Česme i dođem do njene kuće, da se izjadam, našalim, isplačem, kada god za tim osetim potrebu. Zaista, osoba koja mi je najviše nedostajala svih ovih godina je upravo ona: moj saveznik, moja prijateljica, moja druga mama, moja tetka. Najveća mi je želja da me napokon poseti ovde u Grčkoj, da čavrljamo i da se smejemo kao nekada. Za sada jedino što mi je preostaje je da je pozovem telefon i čujem njen glas…dugo nisam… Mislim da će je to mnogo obradovati.”





Zadnje diskusije / FORUM

Anketa

Da li se osjećate sigurno u vlastitom gradu ?

Loading ... Loading ...