“Izašla ja sa drugom moje drugarice kog sam upoznala kod nje na svadbi i od tad smo se u društvu videli par puta prije nego što mi je zatražio broj. Razgovor tekao lijepo, tražili račun i on u tom momentu odlazi u wc. Konobar stoji tu, ja izvadim novčanik i platim. Vraća se ovaj i kao nisi trebala da platiš ja bih to. Kažem ja, nije frka. Krenuli da prošetamo i predloži on da odemo na sladoled. Sjeli, pojeli sladoled, sve super. Stiže račun on brzo odlazi napolje, kao telefonira, hitno je. Platim ja sladoled, izlazim ispred lokala. On kao, što sam platila, sve isto kao za kafu. Ja kao, pa dobro ajd, šta sad, neću bankrotirati za toliko. Ja stala na neki kiosk da kupim vodu, dobacuje on, uzmi meni koka kolu pa ću ti dati pare. Nije mi dao pare. Na kraju šetamo i on kaže jedu mu se kokice ali nema ništa sitno, rekoh da nemam ni ja. Zatim kaže ”Ja sam malo gladan a ti?”. Pretrnula sam. Smislila sam izgovor i brzo sam pobjegla kući, suviše sam siromašna da bih izlazila sa sponzorušom.”

BONUS ISPOVIJEST:

Nije mi jasan balkanski način razmišljanja. Nedavno sjedim u avionu i do mene jedna akušerka s Balkana. Počesmo mi priču i sve se čini normalnim dok ona ne poče da komentariše stjuardesu. Kako je njoj to posao kao konobarica (u negativnom smislu), kako ona to ne bi, kako zna neku koja je tako bila stjuardesa pa dala otkaz iz istih razloga itd. Ja sam joj samo rekla da je i to posao, i da i to neko mora da radi. Nijedan posao ne bi postojao da nema potražnje, od starlete do advokata.Prema tome ne razumijem kako neko može biti tako negativan prema nekom poslu.Možda ti ne bi bila stjuardesa, ali možda ni ona ne želi gledati polne organe žena dok se porađaju. Ja ne vidim ništa loše ni u jednom poslu, samo ako se meni ne sviđa ne moram blatiti struku, stvarati stereotipe i širiti tračeve.Za mene su svi ljudi jednaki i zahvalna sam svima, od konobara do doktora jer čine moj život lakšim.Zato mi je i drago da sam otišla s tih prostora,ne zbog ekonomske situacije nego zbog ovakvih ljudi.

BONUS ISPOVIJEST:

Skontam se sa slatkim dečkom i dogovorimo se da idemo u kino. Našli se mi, ulazimo u kino i sad idemo prema onim pultovima gdje se kupuju karte i kokice. On se kreće kao prebijena mačka, ja prva dođem do pulta vidim koliko je sati, namjerno on zastajkuje. Tražim dve karte za film, pitam muskarčinu hoće li šta jesti i popiti. Hoće kokice. Uzmem tako kokice sebi i njemu i karte. Ponovim pitanje hoćeš li možda da popiješ nešto? Sve ja to prirodno izgovaram, ali vidim da smo uloge zamijenili. Vadim pare, plaćam, gleda on mutavo u one kokice pa ih jedva ponese. Stao lik kao dijete iza mame dok sam ja to sve kupovala. Je li moguće da se nije ni ponudio da popola barem platimo. Da nagalasim da ima duplo veću platu od mene i da je visoko obrazovan akademski građanin. Joj Bože kako ti se neko smuči u trenutku. A najjači je lik neki sa djevojkom stoji u redu iza nas i gleda u čudu hahahaha.

BONUS ISPOVIJEST:

Izašla ja sa jednim momkom sa kojim sam se prethodno znala iz viđenja. Mi sjeli u kafić naručili pića a on kaže gladan je sad je sa posla i želi nešto da naruči da jede, rekoh ok mogla bih i ja. Naručim neku tortilju, on neko meso, salatu, čorbu. Pomislih ok gladan je momak vjerovatno je bio cio dan na poslu. On navalio kao lud, zatim naručio i slatke palačinke uz to i nama oboma kafu. Navalio opet i kada je završio kaže mora da zove kolegu i otišao kao da obavi razgovor. Nema njega 10 munta pa 15, ja se unervozila. Čekala još pola sata na kraju nije se nikada vratio. Morala sam sve to da platim. Naravno zvala sam ga ali nije se javljao. Na kraju je rekao da je nešto hitno morao do kancelarije ali da nije stigao da mi javi. Nikada mu više nisam odgovorila na poruku i poziv iako je on pokušavao da stupi u kontakt.
 

Izvor: Novi.ba / novi.ba