“Jutros sam se vraćala sa bebom od deset meseci sa punim kesama iz prodavnice.

Odjednom čujem: “Teto, teto čekaj.” Okrenem se i vidim dječačića romske nacionalnosti kako trči ka meni.

-Ispao ti je novčanik.

Ja uzimam svoj novčanik i ne verujem šta se dešava. Otvaram novčanik-sav novac na svom mjestu.

Vadim 1000 dinara i pružam dječaku, na šta mi on odgovara: “Ne, ne, ne trebaju mi pare, možeš li mi dati samo jednu bananu iz kese, nikada je nisam jeo.

” Srce mi se steglo. Izvadila sam sve banane koje sam kupila i pružila mu. Uredno se zahvalio, a ja sam krenula ka kući i dalje ne vjerujući šta se dešava. A onda me pozvao: “teto” i kada sam se okrenula, šeretski mi je namignuo i rekao:

“Pazi sljedeći put, neće ti svako vratiti novčanik.” i otišao. Duša mala, plemenita, i dalje sam pod utiskom.”