Odavno sam prestala da objašnjavam i svijetu i sebi kako živim. Živim kako moram. Onako da mi je mekano i toplo oko srca. Izbjegavam ono što ne moram, a frustira me. Volim samoću.

Ne objašnjavam i sve se rjeđe raspravljam.

Ali nekad moram.

Prije nekoliko godina napisala sam svoj prvi tekst za Lola magazin. Trebao je da bude šaljiv i smiješan. Trebalo je da učini da se osjećaš bolje što u svijetu svega isfoliranog i namazanog možeš reći ja nisam ta i to je OK.

On je sve rekao samo nije rekao to.

Rekao je meni da me dobar dio žena mrzi zbog toga što se ne šminkam. A ja apsolutno nisam ta krajnost da se ne šminkam uopšte. Maskara, puder i ajlajner su danas postali kao labelo. A da vam opet ponovim, vještačke trepavice i tona pudera, bronzera, rumenila i hajlajtera vas ne činim urednim. Čini vas vještačkim.

Ali, ako je to vaša cup of tea, samo naprijed.

Rekla sam vam kako mrzim frizera, a vi ste automatski pretpostavili da se ne češljam. Obavim tu dužnost kad moram i samo kod jedne frizerke sa kojom se osjećam dovoljno ugodno da joj dozvolim da mi se približi toliko intimno.

Rekla sam vam kako mrzim depilaciju, a vi ste pretpostavili da sam dlakava. Depilacija znate ima i svoju alternativu koja ne podarzumjeva boravak u kozmetičkom salonu. Obaviš to sama kod kuće, najčešće muškim brijačem. Ja zapravo lično jako mrzim dlake na tijelu. Opet nikada ne bih ispljuvala žene koje biraju takav vid lične njege.

Prvi put kada je taj tekst objavljen ja sam nekoliko puta plakala zbog onoga što ste mi napisali.

Napisali ste mi da sam neuredna, glupa, lijena, zapuštena, da sam muškarača, gorštakinja…

Znate kada birate da tako javno i iskreno govorite o sebi i svojim emocijama onda rizikujete i da vas komentari povrijede.

Bilo mi je krivo. Nisam željela da kažem ništa od onoga što ste vi pretpostavili ali valjda nisam umjela da napišem dovoljno dobro da biste shvatili.

Nikada nisam rekla da si ti glupa jer se šminkaš. Da si lažna. Da si manje pametna od mene. Rekla sam ti da radiš šta god želiš dok te to čini srećnom.

Rekla sam ti najviše o sebi, a tebe je povrijedilo ono što ja volim ili ne volim.

Vi ste svim djevojčicama koje su to čitale poslale jednu strašnu poruku.

Da ih šminka, šoping, solarijum ili frizer jedino čine dostojnom i urednom ženom. To je jako opasna poruka koju šaljemo.

Iskreno jako bi me povrijedilo da me kao ženu neko svede na šminku, štikle ili uski komplet. Iskreno jako bi me i rastužilo da je to ono što me čini živim bićem, a još manje ženom.

Nekoliko godina poslije tekst je opet osvanuo na društvenoj mreži sa ni manje ni više nego jednako brutalnim komentarima.

Ja sam porasla. Ja sam se smijala. I osjetila potrebu da objasnim.

Ja ne želim vaše odobravanje u tekstu takvog tipa u kojem ja govorim o toliko trivijalnim stvarima.

Hoćeš li nositi štikle ili fejk trepavice, totalno tvoja stvar, koja se meni lično ne dopada. Nemoj to samo činiti jer si negdje pročitala da će te to učiniti ženom.

Mnogo mi je važnije kada ozbiljno shvatite tekstove koji se bave nekom ozbiljnijom problematikom. Kada pričamo o kulturi, odgoju, korupciji, korumpiranosti, pravima ugroženih. Ne morate aplaudirati mojim patikama.

Žene koje se ne šminkaju se ne veličaju. Niti su zbog toga više žene niti više pametne, a Boga mi ni manje. Ako imate imalo zdravog razuma znaćete da se uprkos tome veliča sve ono što bi trebalo „da te učini ženom“. Kozmetičar, frizer, štikla, estetski tretman, dijeta, liposukcija, preplanuo ten. Zašto želiš da se tako zarobiš i kome moraš biti lijepa po standardu koje ti je nametnuo neko drugi? Ako želiš zbog sebe, aplaudiram. Ako to radiš da bi dobila tuđi aplauz, to je tužno.

Nisam mogla da razumijem zašto ono što ja volim ili ne volim vrijeđa toliko vas da ste imali ptorebu da me uvrijedite. Pa zaboga nisam ja nikakvo mjerilo normalnosti, niti moje mišljenje treba da vam bude toliko važno. Zašto konstantno želimo da o našem životu odlučuje neko drugi?

Volite sebe i svoje tijelo. Volite svoje mane. Volite se i kad ne odete kod frizera i kad niste našminkane.

Zašto bi bilo koga uvrijedio tekst neke Jelene koja kaže da ne voli frizera i mrzi brokoli? Zašto bi zbog toga poželio da pljuneš Jelenu? Ako će ti zbog toga biti lakše, a ti pljuni opet, ali to srećne i ispunjene žene ne rade.

Do sledećeg čitanja, volimo se malo više, jer je mržnja jedino što u svim mjernim sistemima nikada neće biti kul.

Izvor vijesti: Jelena Despot / lolamagazin.com