– Ćale, je l’ nije malo otrcano što nas već deset godina primoravaš da gledamo „Zonu Zamfirovu“ za Božić? Mislim, film je star još malo 30 godina, kako ti ne dosadi? – upitala je Vera. Kao i uvek, ona je bila delegat porodice, predstavnik mišljenja njih četvoro raščupanih i veselih. Posebno kad treba nešto „intervenisati“ protiv roditelja.

Darko je znao. Otrcano bi bilo i da ih je u Srbiji terao na isto, ali u Nemačkoj, pa… Realno, većeg klišea nije bilo. Nije umeo da objasni to tršavim glavama ispred sebe. Nekad je bilo lako pogledati ih, spakovati se i odvesti ih u Diznilend ili bilo koji dečji zabavni park. Hteo je i mogao je mnogo da im pruži. Kako su godine prolazile, a oni rasli, sve više ga je vuklo da im pokaže šta je nekad bio. Gde je živeo. Kakav je to Beograd iz njegove rane mladosti. Kakvo je selo njegovog dede i oca.

Ema, njegova žena, nije baš najbolje razumela tu nostalgiju. Ona je bila druga generacija koja se rodila i živela u Nemačkoj u njenoj porodici, kao što su sad njihova deca, eto.

– Beograd, Beograd. Ako ti se ide, idemo,’ajde. Samo ne vidim razloga. Bolje da isplaniramo letovanje u Španiji. Nismo bili tamo otkad se Maja rodila.

– Ahm. Može. – promumlao je nevoljno, a u sebi pomislio: „Sjajno, pravi nemački odmor. Španija.“

Glupo se osećao. Istina. Najviše zbog toga što u poslednje vreme nije mogao nikako da se odupre tom osećaju da bi sve bilo drugačije da je ostao. Sad je već imao 42 godine, deca su išla u školu, Ema i on su radili u uspešnim firmama. Sve je bilo – sa vr še no.

Samo što je živeo u Minhenu.

– Dummheit – promrmljao je. – Glupa sentimentalnost. Nikad nisam znao šta s tim.

Bio je dobro. Bio je super. Samo nikako nije mogao da se oporavi od tog osećaja da je podeljen granicama i jezicima. Prvi put ga je strefilo negde u avionu, malo pre nego što je sleteo na beogradski aerodrom one godine kad mu je umro otac. Osetio je neko peckanje u slepoočnicama i jednostavno je znao da je prva stvar koju će reći taksisti biti: „Vozi preko Novog Beograda i Zemuna.“

Njegova sestra je imala stan na Banovom Brdu. Nije bilo potrebe da zaobilazi toliko, ali je osećao kako mora da prođe pored Studenjaka.

Srce mu se zaglavilo u ušima kad je prošao pored zgrade menze.

– O dovraga, opet se vraćam u taj dan! – promrsio je tiho gledajući u Verine prkosne oči. – Dobro, Vera, a šta biste vi hteli da gledate?

– Ne znam. Ima toliko novih filmova. Može i na srpskom, svi se slažemo. Samo da nije „Zona Zamfirova“.

– I „Lajanje na zvezde“ – uglas su rekli Maja i Marko, blizanci. Oni su bili najstariji. Samo je čekao kad će najmlađa Nina da se uključi.

– Dobro, ništa od mog filma. Predložite vi.

Tad je počela galama i pometnja malo na srpskom, malo na nemačkom. Ema je samo podigla desnu obrvu i nasmešila se vragolasto. Nije bilo prvi put da ih ovako „posvađa“. Tako bi često kupovali malo razgovora za njih dvoje. Međutim, sad mu se nije razgovaralo. Zazvonio je telefon i Ema je ustala da se javi. Mogao je da se vrati u onaj taksi.

Setio se kako je mesec dana pre nego što će otići u Nemačku čak pet njegovih bivših zvalo „da se oproste“. Nije imao pojma da su ga toliko volele. Nije imao pojma da je on voleo onu s kojom u stvari nikad nije bio. Shvatio je deset godina kasnije u tom taksiju. Samo ga je spucalo.

– Ne smeta Vam muzika? – upitao ga je taksista i pojačao radio.

„…privukla si me, okovima od zlata, rukama oko vrata, konopcima ljubavi, svezala si me…“

Već na prvi takt nešto ga je ubolo ispod rebara. Srce se uzlupalo kao onda, jednom, kad je Anu grlio s leđa u zoru. Okrenula se i pogledala ga u oči. On je gledao u oči, pa u usne. U oči, pa u usne. U oči, pa u usne. Skrenula je pogled. Ustala s kreveta.

– Ne mogu. Bolje da ideš.

I on je ustao i krenuo prema vratima.

– Čekaj. Ne čini mi se da je ovo ispravno. Dođi.

Ponovo je kao tele krenuo nazad ka njoj. Izgledalo je kao da je ona pretrčala ta tri koraka. Kao da se spremala sebe da preskoči kad ga je zagrlila. Promašila je usne. Pogodila je srce.

– Niko me nikad dosad nije poljubio u srce – pomislio je i pogledao je u oči.

– I neće niko nikada. – kao da mu je rekla svojim ćutanjem.

I nije, stvarno nije.

Foto: Kristina Tutanova / Shutterstock.com

– A što ti nisi s onom malom što sam je upoznala prošle zime, podseti me? – pitala ga je majka.

– S kojom malom?

– Ih, s kojom! S onom jedinom što sam je videla. Ana, beše?

– A… Ona. Pa ona ima dečka.

– Slabi izgovori, Darko, sine.

– Nije izgovor ako ona njega voli.

Tad je digao ruke stvarno. Posle su se ređale, jedna za drugom, kao u Čolinoj pesmi. Dok se nije pojavila Ema. Emi nije morao sebe da objašnjava. Činilo se kao da sve razume, da njega razume. Kad joj je rekao da je lepa, ona je znala da mu se dopada. Nije morao da izmišlja svetove za nju, samo da napusti taj u kome je živeo. Odlazak u Nemačku činio se kao logičan korak. Pa je zakoračio.

Nije više mislio na dečje besmislice. Sve do tog taksija nije znao da godinama gleda „Zonu Zamfirovu“ zbog Ane, onakve nekad dok je pevala na horskoj probi na faksu. Nije imala pojma da je gleda.

– Je l’ idemo svi u pab?

– Ja ne mogu, čeka me… hm, hm. – rekla je zagonetno. – A pogledaj kakva mi je kosa, jaoj!

– Je l’ znaš ti koliko si lepa danas? – rekao joj je.

– Drugarski od tebe što to kažeš, Darko, ali imam ogledalo, vidim i sama koliko je ovo blesavo.

– Dopašćeš mu se, Ana. Veruj mi. – rekao je i pustio da ode.

Znao je da njih dvoje verovatno nikad ne bi uspeli zajedno. Preosetljivi, tvrdoglavi, ljubomorni, zapetljani, pojeli bi se. A opet, to što je nije poljubio osetio bi svaki put kao paralizu kad čuje onu pesmu. „Tvoji signali u noći, dragi, kada ćeš doći?“ To je glupo.

– To je glupo! – viknula je Vera. – Bolje onda da gledamo ćaletovu „Zonu Zamfirovu“! – dečja rasprava se odjednom pretvorila u eksplozvan smeh.

– ’Ajde, ’ajde. Samo vi zezajte svog ćalca. Šta ste rešili?

Darko je izašao iz taksija i iz prošlog života ponovo zakoračio u svoju dnevnu sobu.

Bilo je toplo u Minhenu.

Više saznajte na izvornom linku: Srbijanka Stanković – Nije mogao nikako da se odupre tom osećaju da bi sve bilo drugačije da je ostao / (lolamagazin.com).
– Ovo je čitanje RSS vijesti.