Društevene mreže doprinjele su danas stav bude na cijeni. Nekada je usiljen, ali nekada, kao u ovom pismu, jasan, bez zadnjih misli ili poređenja. I kao takav, napravio je opštu pometnju na društvenim mrežama. Djevojke kažu, tačno, a muškarci… pa oni svašta kažu.

Pismo koje je objavljeno na Mudrolijama, prenosimo u cjelosti.

“Znam da će me mnogi razapeti poslije ovog teksta, ali istina boli. Cijeli svoj život su me opsjedali muškarci, ne zavaravam se da je to jer sam lejpotica nego sam prosto išla u tehničku školu i bilo nas je tri djevojke na cijelom spratu, prost zakon ponude i potražnje i klinačkih hormona. Nisam ni ja bila svetica, ali ovaj tekst nije hejt prema muškarcima, ovaj tekst je moje iskustvo.

Sve u svemu mučila sam, mučila ali vrijedilo je. Radim u IT sektoru, imam nezamislivu platu za srpske uslove, preko vikenda radim i privatno, otplatila sam sama garsonjeru na špijunku i podigla kredit za pristojan stan koji ću da izdajem kako bi se rata kredita sama pokrivala. Ostalo ulažem u poljoprivredu svojih roditelja koja izdržava ostatak moje porodice. Niko mi ništa nije dao.

Zašto ovoliki uvod? Zato što ispljuvaše neku djevojku u komentarima jer neće da se uda za Srbina. Nikad ne reci nikad, ali evo onda da kažem, možda nije nikad ali jako malo vjerovatno da ću se udati za nekoga odavde posebno ako je ostao u Srbiji.

Objasniću.

Do tada, lijepi su za rekreaciju i park, ali nisu za stan. Pozdrav iz komšiluka.

Master sam završila u Gracu. Bilo je naših. Prosječnom Srbinu puna usta jednakosti, poštovanja žena, ali kad čuju da je neka uspješna, sposobna, radna nije im pravo. Od mene bi se očekivalo da radim ful tajm, a onda da dođem kući, ribam, jurim oko djece dok on zakazuje fudbal u balonu sa ortacima. Ti Tamara jednom rukom kodiraj, drugom kuvaj. Jednom nogom cupkaj dijete, drugom zatvori sebi vrata bilo kakvog uživanja u životu. Izvinite, ali ne.

U Srbiji je i dalje bitnije udovoljiti njegovim roditeljima, svojim roditeljima, komšiluku, društvenim mrežama nego sebi samima. Čak i momci iz moje struke kada dobiju veliku platu odlijepe. Pomame se. Ili ih pukne depra ili preuranjena kriza srednjih godina pa idu da bacaju pare po splavovima i nadoknađuju izolovano detinjstvo foliranjem. Imala sam sreće u životu, ali imala sam i pameti. Zašto bih rađala djecu nekome koga treba ja da izdržavam ili sa kim ne mogu izdržati?

Moje iskustvo sa svakim tipom ovdje, ali svakim je da naprosto imaju trip kada žena zarađuje više od njih. Ma koliko se ja trudila da to ne osjete, sve se svodi na to. Smeta im kada putujem po konferencijama, smeta im što plaćam da mi neko čisti stan (živiš u garsonjeri, mene bi bilo sramota da plaćam nekom da mi čisti 30 kvadrata i slične opaske), smeta im što jedem po restoranima, smeta im ovo i ono. Smetaju sebi samima.

Ja sam zaradila sve što imam. Neću bilo kome da se pravdam. Ne moram. Moje iskustvo je da su muškarci u Srbiji prerasla djeca koja samo sjede cijeli dan i krive druge za svoje propuštene prilike i uvijek im je drugi kriv. Muškarci drugih zemalja sami peglaju košulje, znaju da skuvaju i operu, nije im šok života da žive sami bez majke, osamostalili su se već sa 19 godina. I meni to prijatelji prija. Dan kada u Srbiji ne bude bio frajer koji se širi ulicom i nosi trešu nego koji ustaje ženi u gradskom prevozu i nosi košulju koju je sam opeglao biće dan kada ću razmotriti domaćeg muškarca. Do tada, lijepi su za rekreaciju i park, ali nisu za stan. Pozdrav iz komšiluka.”

Mudrolije

Izvor: / novi.ba