Ponosni poljoprivrednik Miloš (23) traktor vozi elegantan i namirisan: U kafani pije samo vodu, a kad se drugi vraćaju iz provoda, on i dalje ore

Ovaj mladić je jedan od onih rijetkih ljudi koji vam čvrsto stegnu ruku i široko otvore kapiju kada im dođete u goste...

Ovaj mladić je jedan od onih rijetkih ljudi koji vam čvrsto stegnu ruku i široko otvore kapiju kada im dođete u goste, a zbog njega komšije zastaju na ulici kada prođe, ne bi li ga pozdravili.

Miloš Petrov je nekadašnji fudbaler, ima 23 godine koji je ipak nastavio porodični posao i postao je poljoprivrednik.

Od sedme godine sam trenirao fudbal, ali sam sa 20 presjekao jer sve ovo što sada imam: kuću, imanje, mašine, ugled, sve je to neko dugo sticao. Pradjed, djed, moj otac. Svi su oni živote posvetili tome i ja njihovu zaostavštinu ne mogu da odbacim tek tako. Prelomio sam, napustio fudbal i posvetio se poljoprivredi. Dres sam zamjenio radnim odijelom.

Moj radni dan na njivi traje minimum 12 sati. Nekada je za poljoprivrednike važilo da su pocjepani i prljavi, ali kod mene nije tako. Traktor je moja kancelarija u kojoj provodim cijeli dan i zašto da mi bude prljavo? U njega ulazim u bijeloj košulji, čist, namirisan, stavim naočare za sunce – navodi Miloš.

Prošlog ljeta sam morao da prođem kroz centar Borče traktorom, tako u bijeloj košulji i sa naočarima, pa su me ljudi gledali kao da sam pao s Marsa. Jedna djevojka se toliko zagledala, zamalo sudar da izazove – kaže Miloš kroz osmijeh.

Iako zvuči nevjerovatno, nikakve kikseve u životu nije imao. Tako mladom na prvom mjestu su mu porodica, vjera i disciplina.

– Velika su odricanja. Svakog dana radim bukvalno od ujutru do naveče. Pošto moj posao zavisi od vremenskih uslova, često moram da čekam da padne noć da bih mogao da orem, pa dok moji vršnjaci izlaze, ja u ponoć idem na njivu da radim. Kad se oni vraćaju iz kafane, ja i dalje orem i završim tek oko 7 ujutru. Jednom se desilo da sam bio sa prijateljima u kafiću i da su u ponoć oni otišli kući na spavanje, a ja na njivu – iskren je.

Mada mu je na prvom mjestu posao, on je urbani mladić koji vodi normalan život 23-godišnjaka.

– Naravno da volim da izlazim i da se provodim, ali bez alkohola. I u kafani pijem samo vodu. Kažu mi da ne znam šta propuštam, a ja ne znam za bolje. Nikada ne bih pio alkohol jer mi u provodu ne treba tamo neka supstanca da mi veštački popravi raspoloženje. Meni je i bez toga fenomenalno – kaže Miloš.

Ponosan sam na život koji vodim i koji sam sam izabrao. Tačno je da se mnogi tek u 30-oj odluče čime će se baviti, ali ja sam ranije presekao. Izabrao sam čestit posao od kog moja porodica može da živi. I nikada se nisam pokajao, iako je teško – iskren je.





Zadnje diskusije / FORUM

Anketa

Da li se osjećate sigurno u vlastitom gradu ?

Loading ... Loading ...