On je bio frajer jaka glasa i odlučnih pokreta. Ona bješe nježna i osjetljiva. Vjenčali su se. On se trudio da joj ništa ne manjka, a ona je pazila kuću i odgajala djecu. Djeca su rasla, poženila se i poudavala, te pošli svojim životnim putem. Uobičajena priča.

Kad su sva djeca bila zbrinuta, ženu je uhvatila neka tuga, sve više je slabila i propadala. Kako više nije uzimala hranu, pala je u bolesničku postelju.
Njen muž je bio zabrinut i odveo je u bolnicu. Oko nje su se trudili doktori i poznati specijalisti, ali nisu mogli pronaći uzroke bolesti.

Samo su slijegali ramenima i mrmljali: ¨Hm, hm…¨ Na kraju je jedan od njih pozvao muža u stranu i šapnuo: ¨Ja bih rekao… da vaša supruga… jednostavno više nema volje za život¨.Čovjek nije ništa odgovorio. Sjeo je uz krevet i uzeo ženu za ruku, njena se ručica izgubila u njegovoj ogromnoj šaci.

Pogledao ju je i dubokim odlučnim glasom rekao:

¨Ti nećeš umrijeti!¨

¨Zašto?¨ upita ona jedva čujnim glasom.

¨Jer ti nije vrijeme! Zato jer volim tvoju prisutnost, tvoj hod, tvoj glas. Samo uz tebe sam potpun!¨

¨A zašto mi to ranije nisi rekao?¨

Nemoj nikada čekati sutra da nekome kažeš da ga voliš. Reci to odmah. Nemoj reći:”Moja majka, moj sin, moja žena… to već ionako zna”.

Možda i zna, ali nikad se niko nije umorio slušajući voljenu osobu koja joj to ponavlja! Ne gledaj na sat. Uzmi telefon i reci: “Ja sam, želim ti reći da te volim.”

Stisni ruku osobi koju voliš i reci: “Hvala ti što si uz mene! Volim te…”

Ljubav je život.

Zemljom hodaju živi i mrtvi, razlikuju se po ljubavi. 

Novi.ba/Pozitivne

Izvor: / novi.ba