Prvi školski dan u jednoj američkoj školi.
Učiteljica predstavlja novog učenika Hakira Suzukija iz Japana.
Počinje čas i učiteljica ispituje: „Sada ćemo videti koliko poznajete američku istoriju… ko je rekao „Sloboda ili smrt“? Odjednom tišina. Samo Suzuki digne ruku i kaže: „Patrick Henry, 1775. godine, Philadelphija“
„Vrlo dobro Suzuki. A ko je rekao „Država je narod! I kao takva ne sme nikada umreti!“?
Suzuki ustane: „Abraham Lincoln, 1863. Washington.“
Na to nastavnica strogo pogleda razred pa reče: „Stidite se! Suzuki je Japanac, ali poznaje američku istoriju bolje od vas!“
Tihi glas iz kraja razreda: „Jebite se, posrani Japanci!“
„Ko je to rekao?!“ – viknu nastavnica, na šta Suzuki digne ruku i reče: „General MacArthur, 1942. Guadalcanal i Lee Iacocca 1982. na skupštini deoničara Chryslera u Detroitu“.
Razred je u tišini… neverica… iz pozadine se čuje: „Puši kurac!“
Učiteljica sva izvan sebe: „Sad je kraj! Ko je to rekao?!“
Suzuki: „Bill Clinton Monici Levinsky, Ovalna kancelarija, 1997. godine, Washington“
Drugi učenik se prodere: „Suzuki je govno!“
Suzuki: „Valentino Rossi, Rio de Janeiro, moto Grand-Prix, Brazil 2002.“
Razred u histeriji učiteljica pada u nesvest kad na vrata ulazi direktor škole: “U pičku lepu materinu, sve je izmaklo kontroli! Ja ću to sada da rešim.”
Suzuki, iako ga niko ne pita: „Željko Mitrović doktoru Konu, TV Pink, Beograd, 2020.“
VIC DANA: Porodična sramota
Sin nekog arapskog šeika studira u Beogradu. Nakon mjesec dana piše kući:
-„Srbija je prelijepa, ljudi su jako ljubazni i baš mi se sviđa ovdje. Samo mi je ponekad neprijatno kad idem na fakultet u mom pozlaćenom Mercedesu, a većina mojih profesora i prijatelja studenata dolazi tramvajem.“
Poslije nekoliko dana stiže ček na milion dolara sa kratkom porukom roditelja:
– „Nemoj da nas sramotiš, kupi i ti tramvaj!“
VIC DANA: Navalio Mujo na Fatu
Navalio Mujo na Fatu u krevetu i kad su završili, zapali Mujo cigaru, lijepo se namjesti i ponosno upita Fatu:
– Onda, Fato, kakav sam ja u krevetu?
Fata promrmlja poluglasno:
– K’o vulkan, moj Mujo …
Mujo se zadovoljno nasmija:
– Ih, k’o vulkan, šta kažeš, tako sam dobar?
Fata se okrene prema njemu:
– Jok, bolan, nego se aktiviraš svakih pet godina.
VIC DANA: Dresirane ribe
Otišao Mujo da peca na neko jezero u Americi gde je pecanje strogo zabranjeno. Ribe koliko hoćeš, svaki zabačaj, riba na štapu. Začas je Mujo napecao punu čuvarku ribe i tamam je krenuo kući, kad – rotacija. Policajac.
Policajac: Gospodine, ovde je pecanje zakonom zabranjeno. Moraćete krivično odgovarati za te ribe, kazna je 10.000 dolara ili tri mjeseca zatvora.
Mujo: Gospodine, ali ovo su moje ribe.
Policajac: Kako to?
Mujo: Fino. Ovo su moje ribe. Ja ih svako jutro donesem ovdje na jezero, pustim ih da se malo isplivaju, posle ih zovnem, one se fino vrate u čuvarku, nosim ih kući i sve tako. Hoćete li da vam pokažem?
Policajac: Hajde, baš da vidim i to čudo.
Mujo istrese ribe u jezero. Tajac nekoliko sekundi, ništa se ne dešava…
Policajac: Hajde sad.
Mujo: Šta?
Policajac: Pa zovni ih.
Mujo: Koga?
Policajac: Pa ribe.
Mujo: Koje ribe?!
VIC DANA: Šverc
Ide Ciga preko graničnog prelaza, gura bicikl, a na biciklu džak. Carinik ga pita: – Šta imaš u tom džaku? Ciga: -Ništa, gospodin carinik, samo pijesak!
Carinik:
– Jaoo… Mene si našao da zajebavaš!
Uze carinik nož, izbode onaj džak, kad ono stvarno samo pijesak u njemu. Pusti ga carinik.
Nedugo nakon toga dešava se ista scena. Ciga opet gura bicikl, na biciklu džak, opet carinik sumnja i izbode džak, ali u njemu samo pijesak.
Ponovi se to još nekoliko puta, i na kraju, iznerviran i razočaran, kaže carinik Cigi:
– Meni ovde ništa nije jasno! Pustiću te od sada svaki put, ali da mi kažeš ŠTA ti to švercuješ?
Ciga:
– Pa bicikle, gospodin carinik, bicikle…
VIC DANA: Welcome
Zaposli se Fata u velikoj firmi, dobije svoj kompjuter, radi svakodnevno na njemu, sve ide super.
Međutim, jedan dan se razboli i ne dođe na posao, a njenim kolegama treba nešto s njenog kompjutera, ali ne znaju lozinku (password).
Zovu oni Fatu:
– „Fato, koja ti je lozinka na računaru?“
Kaze Fata:
– „Velkom.“
Probaju oni ‘WELLCOME’ – neće. Probaju ‘VELKOM’ – nece. ‘VELLCOME’, ‘WELCOME’ – ništa neće.
Nakon nekoliko sati zovu oni Fatu ponovo:
– „Fato, kaži nam koliko slova ima ova tvoja lozinka?“
– „Pa jedno“, kaže Fata.
– „Pa kako jedno, pobogu?!“ , pitaju kolege opet.
– „Pa vel’ko – M!“
VIC DANA: Nasljedstvo
Na samrtnoj postelji baba se tihim glasom obraća unuku:
– “Želim da ti ostavim farmu koju imam s velikom vilom, svu najmoderniju mehanizaciju i alat, ergelom konja i svom ostalom stokom, kao i 3.567.456 $.”
Oduševljeni unuk:
– “Wow! Baba, obožavam te!” – radosno uskliknu unuk – “Nisam znao da imaš to sve. A gdje se nalazi ta farma?”
Baba odgovara:
-”Na Facebooku!” – dijete moje – “Na Facebooku!”
VIC DANA: Prevara
Pita Mujo Fatu:
Reci Fato, pošteno, jesi l’ me ikad prevarila?
Veli Fata:
– Ne bi ja, Mujo moj, nikad’…
– Ma reci, Fato… ‘ajde, neću te tuć’!
I Fata poče:
– Pa, eto, jesam Mujo, al’ samo tri puta… Jel’ se sjećaš kad si ono počeo igrat’ za Želju, pa te trener nije htio stavljat’ u tim? E, ja otišla kod trenera… I jel’ te poslije stavlj’o u tim da igraš?
– Pa jes’ vala…
– E, onda kad te trener počeo stavljat’ da igraš, niko ti nije htio dodat’ loptu! Pa sam otišla u svlačionicu… I jesu l’ ti poslije dodavali?
– Pa, jesu…
– A kad su ti počeli dodavati, je l’ ti cijeli stadion zvižd’o?
– Ma, jest’…
– A je l’ ti sad iko zviždi?
VIC DANA: Perverzija
Zatraži učiteljica od sve djece da napišu po neku riječ stranog porekla i da je objasne. Javi se mali Perica da pročita šta je napisao.
• Hajde Perice! – proguta učiteljica knedlu.
• PERVERZIJA – izvali Perica.
• Dobro – prekine ga učiteljica – hajde sad objasni taj pojam, ali da ne upotrebiš nijednu bezobraznu reč, kao što inače umiješ.
• Važi – kaže Perica. Zamislite dvije žene kako idu ulicom i jedu sladoled. I sad jedna ga liže a druga ga grize. Koja je od njih udata?
• Pa… – učiteljica se zamisli, pa se zacrveni i na kraju kaže – Ona koja ga grize.
• Ne! – kaže Perica – udata je ona koja nosi burmu, a to što ste vi pomislili, to je perverzija.
Penzija
Dođe Mujo kući i sa vrata saopštava ženi novost:
• Fato, jesi li čula za novi zakon? Žena koja rodi četvoro djece dobija penziju!
• Šta veliš, penziju? A mi samo troje imamo!
• Jašta, bolan, kasno je da pravimo četvrto. Nego, imam ja vanbračnog sina. Hoćeš da ga dovedem, pa bi nam bilo četvrto?
• Idi dovedi! – pristane Fata.
Ode Mujo i uskoro dovede svog sina, ali kod kuće zatekne samo Fatu.
• Bolan, Fato, gde su djeca?
• Došli ljudi i odveli svoje!
Diplome jeftino
Stoji Ciga ispred fakulteta i viče na sav glas:
– “Dipljome, jeftino dipljome, samo 1000 euri!”
Nakon nekog vremena priđe mu student i pita:
– “Može li za 800?”
A Ciga malo misli, misli… pa ispali:
– “Paaaaa, može, al’ ću morati da te malo propitam.”
Indijanci odu kod vrača da ga…
Indijanci odu kod vrača da ga pitaju kakva će zima biti.
– Jaka i hladna. – kaže on.
Oni spreme gomilu drva, ali zima bude blaga, pa potroše samo pola. Naredne godine opet odu kod vrača.
– E, ova će da bude stvarno žestoka! – kaže on.
Indijanci spreme još više drva nego prošle godine, a zima opet bude blaga. Treće godine opet oni kod vrača, a vrač kaže:
– Dođite sutra.
Sutradan ode vrač u grad kod meteorologa i pita ga:
– Kakva će zima da bude?
– Jako duga i jako hladna.
– Kako znaš? – upita vrač.
– Pa, eno Indijanci u planini već treću godinu spremaju drva za ovu zimu.
Lokalni poziv
Pita Tuđman đavola:
Jel mogu da pozovem Zagreb samo na minut i vidim kako stoje stvari u mojoj zemlji? Zanima me kada ćemo u Evropu.
– Može – odgovori đavo.
Završi Tuđman razgovor a đavo mu kaže – Ovaj poziv košta milion dolara.
– Nema problema. Reče Tuđman i plati.
Čuje to Sadam pa i on upita:
– Mogu li i ja da nazovem Bagdad? Ovi moji imaju probleme, pa me zanima kako ih rešavaju.
– Može, ali će te to koštati 2 miliona dolara. – Kaže đavo.
Sadam završi razgovor i plati.
– To je sve čuo Milošević pa upita đavola: – A jel mogu ja da nazovem Beograd? Zanima me da li su sačuvali Kosovo, da li se popravio standard i mnogo toga još.
– Može. – Reče đavo.
Kad je završio razgovor Milošević upita: – Koliko treba da platim?
– Ništa. – Odgovori đavo.
– Kako ništa. Ova dvojica su platili po milion i dva, a ja ništa.
– Kad zoveš iz jednog pakla u drugi, računa se kao lokalni poziv.
