“Vraćam se sa posla a pored mojih vrata čuči komšinica i plače.

Pomislio sam svašta, odmah prišo da pomognem i reko da joj pomognem da ustane da ode do svog stana a ona mi kaže da je muž izbacio.

Glupo da je ostavim u sred zime u hodniku pa je pozvao da uđe. Cijelo veče je ćutala dok je muž nije pozvao da može da dođe kući. Od tad kad god bi je izbacio, dolazi kod mene. Poslije se i opustila pa pričamo o svemu ali nažalost previše smo provodili vremena zajedno pa smo se smuvali.

Meni bilo glupo zbog komšije što sam joj i reko, al nas ona pravda da je nije izbacio ne bi bila sa drugim ali pošto jeste nije njena krivica a najmanje moja. Tu priču sam tako prihvatio al danas sretoh komšiju i ceo dan ne savjest jede, djeluje ko dobra osoba… “

Izvor: Ispovesti.com

Izvor: Novi.ba / novi.ba