ŽENA OTIŠLA U LIDL DRUGI DAN, BABE PRESKAKALE OGRADU: Ali tek kad je ovo vidjela NIJE MOGLA SEBI DOĆI! (FOTO)

24h.ba
U Lidlu na Novom Beogradu ispred ulaza - red. I to stoje po dvoje, troje u nizu, red vijuga pored ulaza, po slobodnoj procjeni nekoliko desetina metara., piše "Telegraf. Au! Opet! Naokolo nekoliko mladića i djevojaka u fluorescentnim prslucima "zavode red".

U Lidlu na Novom Beogradu ispred ulaza – red. I to stoje po dvoje, troje u nizu, red vijuga pored ulaza, po slobodnoj procjeni nekoliko desetina metara., piše “Telegraf. Au! Opet! Naokolo nekoliko mladića i djevojaka u fluorescentnim prslucima “zavode red”.

Nije da je bilo tuče ili nekih neprijatnosti, bar ne kada smo mi bili tamo, već brinu o sitnicama, da li je kesa za otpatke na svom mestu ili je pala i slične stvari. Nekoliko njih je zaduženo da prikuplja kolica koja na parkingu ostave potrošači koji su se baš napazarili. Odmah na ulazu, jedna žustra teta, uzima kolica i predaje ih onima što ulaze.

Djevojčice obučene u žute jaknice i sa belim kačketima na glavama, na kraju reda deijle flaširanu vodu, kroasane i kataloge. Da biste ušli u red morate skroz do kraja dužeg dijela radnje, pa onda da uđete u lavirint oivičen metalnom ogradom…

…Koju je jedna gospođa pokušala da preskoči, ne bi li izašla iz reda, jer je valjda mrzilo da obilazi. Srećom, sve je išlo brzo, pa smo tako unutra ušli za manje od pet minuta.

Meni ne trebaju kolica, ja ću neke sitnice samo – pokušavam da se izvučem da mi ne “uvale” kolica da guram. Osjećam kao da me to obavezuje da potrošim pola mjesečne plate.

– Ne, ne – ubjedljivo je djevojče na ulazu, jedno od mnogih – ne može da uđe niko bez kolica!

– Dobro, ‘ajde! – mislim se i u sebi razmišljam da ću se unutra već negde otarasiti kolica, a onda nekontrolisano ogromnim kolicima nalećem na pozadinu starije gospođe ispred mene.

– Izvin’te! – gospođa se opušteno okrete, nasmeja se s izrazom na licu “sve je u redu”, dok ja mrmljam sebi u bradu da mi uvališe ona veća kolica, pa ne mogu da ih kontrolišem. Krećem se brzinom kornjače i gledam okolo, nigdje ne vidim korpe, samo ova ogromna kolica. Ne znam kakva je to taktika i da li je uopšte, al’ ovu mušteriju s precima porijeklom iz Pirota neće veličina kolica, pa ni korpe da natjera da pazari više.

Jedan od zaposlenih bi bukvalno mogao da izigrava saobraćajca, jer nema šanse da se vratite unazad kolicima, jer vam je neko odmah za petama sa kolicima. Vas udaraju, a bogami, udarate i vi druge ispred sebe. Nenamerno naravno. I kao da nikom ne smeta, nisam čula povišen ton. Svi se samo smeškaju i opraštaju vam na licu mjesta. Bilo je čak nekoliko majki sa bebama u kolicima.

Na mnogim gondolama i rafovima roba stoji još neraspakovana. Mlada mama prilazi frižideru sa mliječnim proizvodima i uzima u ruke, reklo bi se, voćni jogurt. Prilazi joj starija gospođa, mama ili možda svekrva i ozarenog lica, kaže:

– Uzmi joj to, šta je da je!

Zaposlenih ima na svakom koraku i utisak je da ne mogu da postignu da popune rafove. Pod je blatnjav, ali pored sve gužve i onako ne bi mogli da ga peru. Prolazim pored frižidera sa mesom. Prodavačica i pijre kraja mog pitanja, odbrusi:

– Nema! Sve prodato! – cijelih pilića više nema, ali ostali su filei i sve drugo u komadima.



0

Anketa

Da li se osjećate sigurno u vlastitom gradu ?

Loading ... Loading ...