Zove me žena na mobilni:

“Halo…slušaj… Hajde dok se budeš vraćao s posla, kupi neke kobasice ili mljeveno meso pa da napravim za večeru pire krompir. Malo kasnim sa posla pa bolje ti da kupiš da ja ne gubim vrijeme.”

Svratim u samoposlugu, kupim kobasice. Taman sam ušao u kuću, kad zvoni mobilni:

“Šta si kupio? Kobasice? Slušaj, ovo na poslu mi se malo oteglo ali stižem. Hajde isprži kobasice a ja čim dodjem pravim pire.”

Ispržio kobasice, opet mi zvoni telefon:
“Jesi ispržio? Bravo. I ja završavam… Hajde dok se spremam, ti očisti krompir i stavi ga u vodu da se kuva. Taman ću na vrijeme da dođem.”

Skuvao se krompir, nje nema…ovog puta zovem ja nju na mobilni:

Dolazim, ne brini. Za to vrijeme mogao bi da dodaš malo mlijeka u njega, malo soli i margarina i da ga ispasiraš. Eto mene…

Sjedimo ona i ja, večeramo i nikako ne mogu da se otmem utisku da me je opet zaje***a.

Izvor: Novi.ba / novi.ba