Djeca vole da se zabavljaju, ali do koje mjere je tolerantno?
Kada nas zaustavi policijski automobil, to obično nije dobar znak. Znoje nam se ruke i ubrza nam se puls.
Zapitamo se da li smo previše brzo vozili ili smo previdjeli saobraćajni znak?
Ova pitanje sebi neće postaviti ovaj dječak u automobilu na baterije, ali će se zapitati: Zašto me zaustavlja policija? Zaustavljanje.
Policajac je izašao iz auta i prišao mladom vozaču, opušteno i prijateljski…
Ali kada mu je prišao dao mu je neobičan poklon.
To je bila ulaznica za premijeru crtanog filma u bioskopu.
Ovaj mališa se nakon ovoga presretan vratio kući da se pohvali roditeljima.
A mi mu želimo što manje ovakvih zaustavljanja u vozačkoj karijeri… Podijelite ovo sa prijateljima na Facebook – u!
Kada su se Kristofer i Šauna upoznali i zaljubili, Kristofer je več posedovao stari silos za žito koji je koristio kao šupu u dvorištu.
Ipak, od početka je bilo prilično jasno da Kristofer, arhitekta po zanimanju, želi od njega da napravi mnogo više.
Nakon što su se venčali, par je odlučio da transformiše stari silos u svoju prvu kuću. Ostaćete bez reči kada vidite kako ona izgleda! Prvi korak je bio da pomere silos u odgovarajući deo dvorišta
Kada su napravili dobar temelj, dodali su prozore i drugi sprat, da bi povećali unutrašnji prostor.
“Morali smo da se odreknemo dobrog dela stvari da bismo se ovde preselili”, kaže Šauna. Silos možda ne izgleda naročito spolja, ali unutra ima impresivan, moderan dizajn.
Dnevna soba i trpezarija nalaze se na donjem spratu. Sav nameštaj i ormari prilagođeni su da odgovaraju jedinstvenom obliku silosa, da bi se prostor maksimalno iskoristio.
Veoma malo i minimalističko kupatilo je sakriveno i ugrađeno u jedan od ormara. Vrata kupatila takođe služe kao polica za skladištenje. Zato što je površina silosa samo 17 metara kvadratnih, svaki centimetar prostora mora savršeno se iskoristiti.
Drugi sprat je oko 60% donjeg sprata. Ovde se nalazi spavaća soba i sav nameštaj je prilagođen okruglom obliku, kao i na donjem spratu.
Napolju se nalazi tuš kabina, a visok zid je garancija da radoznale komšije neće viriti!
Pogledajte i video:
Predsednik SFRJ Josip Broz Tito bio je gost Sjedinjenih Američkih Država 1971. godine, i tamo je dočekan sa najvećim počastima predviđenim za nekog stranog državnika.
Broz je brižno gradio odnose i sa Istokom i sa Zapadom, razvijajući sve vreme domaću industriju, čuvajući radnička prava i suverenitet države.
Koliko je Tito bio poštovan u svetu, svedoče mnogi snimci iz njegovih poseta zemljama širom planete.
Ipak, jedna od anegdota koja govori mnogo o ovom poštovanju nastala je upravu u Beloj kući, za vreme posete 1971. godine.
Naime, u Beloj kući je bilo strogo zabranjeno pušenje, i nikome nije padalo na pamet da tu zapali cigaretu.
Takođe, u to vreme je na vrhuncu bila netrpeljivost režima u Vašingtonu i Kube Fidela Kastra.
Znajući sve ovo, Tito je, usred sastanka sa Niksonom, pred novinarima i fotoreporterima, izvadio tompus, i zapalio ga.
I to ne bilo koji tompus. Kubanski, koji mu je poklonio lično Fidel.
– Gospodine predsedniče, mi ovde u Beloj kući ne pušimo – rekao mu je zaprepašćeni Nikson.
Tito ga je pogledao, nastavio da pućka, nasmejao se i hladno rekao:
– Blago vama!
Nikson do kraja sastanka više nije pomenuo ovu zabranu.
Ovo nije photoshop!
Teško je povjerovati da fotografija u nastavku nije pretrpjela promjene u bilo kom programu za uređivanje fotografija.
Litica koju vidite na prvi pogled je zapravo jezero u Teksasu, SAD.
Strašno.
Ovo je “Sveti Jakov” jedinstvena podvodna pećina na svijetu, jer vertikalno ide u dubinu ispod stiena koje se granaju u koridoru pod vodom, nekoliko stotina metara.
Uprkos svom biblijskom imenu, ovo tajanstveno miesto je povezano sa mnogim legendama terora.
Još jedan kadar sa strane.
Više od 8 ronilaca su poginuli pokušavajući da istraže pećinu. Problem je u tome što se upletu u nekom od uskih prolaza pećina i, pošto je dno pokriveno sa slojevima krečnjaka, lako mogu da se odvoje i da ga zatrpaju praveći usput bjeličastu maglu pod vodom.
I odavde deluje jezivo.
Međutim, uvijek ima ljudi u blizini jezera koji misle da je relativno bezbijedno da zarone i da plivaju ovdje. Pored toga, iskušenje da skoče u kristalno čistu vodu jezera je preveliko. Da li biste se vi usudili da zaplivate? Podijelite ovu predivne fotografije sa prijateljima!
Ocean je pun svakojakih bića i zanimljivih susreta, a ništa ne oslikava tu misteriju kao nedavno iskustvo koje je jedan muškarac imao s nasukanom hobotnicom!
Umjesto da ostavi hobotnicu da se uguši u pijesku, ovaj ju je dragi čovjek pokupio, odveo do oceana i vratio u vodu. No ono ono što se dogodilo nakon toga postalo je viralno na internetu…
Sve je počelo kada se ovo osmokrako biće našlo u plitkoj vodi na plaži, vjerojatno ju je val ostavio nakon plime. Hobotnica je zapela u pijesku dok ju nije prijetio čovjek i odlučio joj pomoći.
Primijetio je da se hobotnica pokušava održati na životu, uzeo je plastičnu čašu, napunio ju s vodom, pokupio hobotnicu. Tada je otišao do dubljeg dijela oceana i polako ju otpustio.
Muškarac je strpljivo stajao i gledao hobotnicu kako se vraća u prirodni okoliš, zahvalna za spas. U nekoliko sekundi hobotnica je počela disati i vijugati.
No onda je učinila nešto šokantno.
Malo je stvorenje raširilo svoja ticala i odjurilo natrag u plitku vodu, do čizme muškarca. Tada je stavilo dva pipka na njegovu čizmu, kao da govori „Hvala što si mi spasio život.“
Hobotnica je tamo stajala nekoliko sekundi i držala pipke na njegovoj nozi, a zatim se odgurnula preko pijeska. Umjesto da ode u dubok ocean, skoro je sat stajala u plitkoj vodi.
Pogledajte kako je ovo nevjerojatno biće spašeno i kako izražava zahvalnost čovjeku. Stvarno je nevjerojatno!
Osmijeh je nešto što nam zaista zna uljepšati dan. Također, mnogo puta prvo na osobi primjetimo osmijeh te nam se on prvo dopadne i zainteresuje za neku osobu.
Ipak, često se nasmijemo iako nismo sretni.
Često nabacimo taj lažni smiješak na naša lica. Bilo da nešto prikrijemo ili odglumimo.
Kako god, vjerovatno vas ineteresuje kako razlikovati pravi osmijeh od lažnog.
Možete, naravno. U ovom članku vam donosimo video u kojem je dobro objašnjeno kako izgleda pravi, a kako lažni osmijeh.
Također, možete na internetu pronaći i to kako otkriti da li neko laže, prateći govor tijela.
Pogledajte ovaj zanimljivi video o otkrivanju lažnog smijeha:
Djeca nas zaista potaknu da se zamislimo nad nekim stvarima, a pored toga nam i uljepšaju dan. Naime, desetogodišnji dječak Noa je toliko volio policajce i rekao je da jednog dana želi postati jedan od njih.
Smatrao ih je zaista dobrim primjerom.
Tako je jedno jutro sjedio zajedno sa svojom mamom Amandom Cantin, primjetio da policajac Eddie Benitez sam doručkuje.
Dječak je želio napraviti lijep gest i rekao je svoj plan mami. Uzeo je dio svog ušteđenog novca i platio policajčev doručak.
Odnio mu je račun na kome je pisalo” Želim biti kao vi kada odrastem”.
Prišao je njegovom stolu i dao mu to.
Policajac je bio prijatno iznenađen jer ovo baš nije česta situacija. Bilo mu je drago zbog toga jer nam baš ove sitnice dosta znače.
Rekao je da mu je drago što je dobar primjer drugima i što je nekome uzor.
Slikao je ovaj račun i situaciju podijelio na društvenim mrežama.
Kada je Evi Dejvidson umrla od raka u aprilu 2016. godine, Kit, njen suprug, nije mogao da podnese tišinu i usamljenost.
– Ne možete zamsiliti kako je to. Mnogo plačeš. Prosto je tako jer ona nije tu – ispričao je 94-godišnji Kit.
Zato je ovaj sudija u penziji odlučio da u svom dvorištu u Minesoti napravi bazen i sada svakoga dana ima toliko posetilaca da u kući, i oko nje više nikada nije tiho.
Bazen je dugačak 9,8 metara, a širok 4,9 i pravljen je tokom zime da bi deca iz komšiluka mogla u njemu da se kupaju leti. Sezona kupanja je počela u julu.
Iako ima troje odrasle dece, Dejvidson nema unuke. Ipak, jedan komšija mu je rekao pravu stvar.
– Ti kao da si usvojio svu decu iz komšiluka. To su tvoji unučići.
Deka Kit više nije usamljen, a u retkim prilikama, kada je bazen prazan, i sam se okupa.
Često budemo zaboravni i desi nam se da zabravimo nešto. Ipak, nije baš čest slučaj da neko zaboravi ženu na benzinskoj pumpi, složit ćete se?
Jedan muškarac će baš zbog toga dugo ispaštati, a evo o čemu je riječ. Bračni par, Claudia i Samuel su se vozili i zaustavili na benzinskoj pumpi.
Samuel je nasuo gorivo, otišao do WC-a i nastavio vožnju ne primjetivši da je njegova žena ostala na pumpi.
Zaboravni suprug kaže da je bio uvjeren da je supruga spavala na zadnjem sjedištu kao kad su tek došli na pumpu. Naime, dok je bio u toaletu, supruga se probudila i izašla da nešto kući.
Ono što je još zanimljivo jeste da je s njima u autu bio i 14-godišnji sin koji je sjedio na suvozačevom mjestu i ništa nije primjetio jer se igrao na svome mobitelu.
Možete zamisliti kako je bilo Samuelu kada je shvatio da je nema u autu, a i njoj kada je vidjela da nema auta.
Urbane legende omiljena su tema po kafićima i kuloarima. Ima ih mnogo, a neke su manje poznate.
Nedavno je munjevitom brzinom društvenim mrežama počeo da se širi jedan status koji je mnoge natjerao na razmišljanje.
Bilo da je još jedna legenda ili istina, veoma je lijepo napisano i poučno. Priče iz beogradskih taksija uvijek su zanimljive. Prenosimo vam status u cijelosti:
Prema ovoj priči, neko je ušao u taksi posle dugog, napornog radnog dana, a taksista bio veoma raspoložen za razgovor… Pa je ispričao jednu zanimljivu i poučnu priču.
“Šta se desilo meni i ženi. Zvoni nam neko na vrata u sred noći. Zlo doba.
Pogledam kroz špijunku, vidim komšija, tridesetak godina, plače. Na “dobar dan” smo, ali znam da mu je umro otac, video sam umrlicu na ulazu u zgradu. Otvaram mu, ustaje i moja žena.
– Komšija, šta se dešava, si dobro, pitam. Žena izjavljuje saučešće.
– Izvinite, molim vas, što vas budim ovako kasno. Treba oca da sahranim, sad ležim budan i shvatam da neću imati para.
– Kakvo vreme. Žao mi je. Koliko fali, komšija?
– Treba mi, ako imaš da mi pozajmiš hiljadu evra.
Zgledamo se žena i ja. Jeziva tišina. Imam. Imam prokletih hiljadu evra, ali imam i malo dete. Jedva znam čoveka. Ali znam kako je kad nemaš. Hrišćanin sam. A imam. Imam tih hiljadu, jebem li ih.
– Slušaj, komšija. Ni sam ne verujem šta ću sad da ti kažem. Vrata smo do vrata. Daću ti pare. Daću ti, ali reci mi u dan kad ćeš da mi vratiš. Otac sam, mala je. Nemoj da me teraš da se mlatimo zbog novca.
– Vraćam ti za nedelju dana.
– Ne seri. Lepo ti kažem, ne seri. Daću ti, nosi, ali reci za mesec dana, za nedelju znam da ne možeš da vratiš. Nemoj to da radiš.
– Dajem ti svoju reč.
Prošlo nedelju dana. Zvoni komšija. Otvaram. Vidim, nosi kafe, slatkiše, pičke materine. Već čekam da krene da se izvinjava i prolongira.
– Komšija, ovako. Kafa je za tebe i gospođu, čokolada za malu. A evo hiljadu evra, kao što sam obećao. Hvala ti dok sam živ. Niko nije hteo da mi pozajmi. Moj matori je bio stipsa, ostario, pamet mu popustila, preturao je po kontejnerima i čuvao pare. Uštedeo je boga oca. Znao sam da jeste, samo nisam znao gde je sakrio. Reci ako treba kamata.
– Ne treba ništa. Živ bio.”
Šta biste vi uradili na mestu ovog čoveka? Da li biste, u slučaju da imate novac koji vam neko traži, pozajmili? Pišite nam u komentarima!
