Prije šest godina mi je kuća izgorjela. Sreća niko nije bio u kući, da je bio, ne bi se spasio.
Ramiza Halilagić u samom centru Bihaća trenutno živi sama i s minimalnim primanjima. U očima ove uplakane, krhke i skromne žene smo vidjeli njenu tugu koja se nakupljala godinama. Iako nam sve nije željela ispričati jer nije navikla da joj drugi pomažu, naša ekipa ju je posjetila i donirala jednokratnu pomoć zahvaljujući našim donatorima.
Hvala vam što ste došli, hvala dobrim ljudima. Ne znam šta da kažem, ja sam u dugovima, došli su računi za režije a ja ne mogu platiti. Imam puno godina ne mogu ni raditi. Živim u ovoj kući koja je izgorena, to se desilo prije šest godina. Ja ništa ne mogu da popravim, nemam sredstava, imam sinove, ma ne mogu ni oni da sebi pomognu a kamoli meni. Suprug mi je preminuo, ostala sam sama, teško je. U frižideru imam samo dvije stvari, pogledaj slobodno, ništa ne jedem, nemam šta. Danas uzmem jedem, sutra mislim šta ću. S jednim obrokom dnevno živim, baš tako. Nemam se čime pohvaliti i nemam s kim progovoriti. Navečer mi je najgore, ne mogu ni spavati ustanem dva-tri puta, misli mi ne daju da sklopim oči, ali nekad sama sebe tješim – priča Bišćanka Ramiza.
(hayat.ba)
