Vrijeme je postalo novac i često zbog vremena ne stižemo pokazati svima koje volimo koliko nam znače u našim životima.
Nakon 21 godine braka moja žena je poželjela da izvedem drugu ženu na večeru i u kino! Rekla mi je, ‘Volim te, ali znam da te i ova žena voli možda i više od mene i da bi rado provela neko vrijeme s tobom.’
Ta druga žena bila je moja majka. Bila je udovica već 19 godina. Ipak zbog previše obaveza i zbog troje djece, nisam bio u mogućnosti viđati je često. Poslušao sam suprugu i te iste noći sam nazvao svoju majku i pozvao je da izađemo na večeru, a poslije i u kino.
“Što nije u redu sine, jesi li dobro?!”, uzvratila je pitanjem. Moja majka onaj tip ljudi koji, ako ih nazovete kasno u noć, odmah pomisli da se nešto loše dogodilo.
Tog petka poslije posla, krenuo sam do njene kuće. Bio sam jako nervozan. Kada sam stigao ispred kuće primijetio sam da je i ona bila malo nervozna zbog našeg izlaska. Imala je lijepu frizuru i nosila je haljinu koju je nosila na nekoj od njenih godišnjica braka. Imala je širok osmijeh koji je zračio anđeoskim sjajem.
“Rekla sam svojim prijateljicama da izlazim sa svojim sinom i sve su bile impresionirane. Jedva čekaju da im ispričam kako je prošlo”, rekla je u dahu.
Izašli smo u vrlo lijep restoran, ne previše elegantan, ali s jako lijepim ambijentom. Dok smo ulazili, majka me uzela pod ruku. Sjeli smo i ja sam počeo čitati jelovnik, ona je zbog lošeg vida mogla čitati samo velika slova. Čitajući, podigao sam pogled i primijetio da me majka gleda. Nostalgičan osmijeh pojavio joj se na usnama.
Ehhh, a nekada sam ja tebi čitala jelovnik kad si bio mali”, rekla je.
“Dobro, onda je vrijeme da se opustiš i da ti uzvratim uslugu”, odgovorio sam.
Tijekom večere vodili smo sasvim običan razgovor dotaknuvši se i nekih zajedničkih doživljaja. I toliko smo se zanijeli u razgovor da smo i zaboravili na film.
Kada sam je navečer odvezao kući rekla mi je :”Izaći ćemo opet, ali samo pod uvjetom da ja tebe izvedem”.
Složio sam se…
“Kakav je bio izlazak?”, upitala me supruga kad sam stigao kući.
“Vrlo, vrlo lijep. Mnogo bolje nego što sam očekivao”, odgovorio sam.
Nekoliko dana kasnije, moja majka je umrla od srčanog udara. Dogodilo se sve tako iznenada da nisam imao priliku pomoći joj. Nakon određenog vremena, primio sam kuvertu s priznanicom od restorana u kojem smo bili. Unutra je na jednoj cedulji bilo napisano: ‘Platila sam ovaj račun unaprijed. Nisam bila sigurna hoću li i ja biti prisutna, no svejedno, platila sam večeru za dvoje, tebe i tvoju suprugu.
NIKAD NEĆEŠ ZNATI KOLIKO MI JE ZNAČILA ONA NOĆ. VOLIM TE, SINE.’
Tog trenutka sam shvatio važnost riječi: “VOLIM TE”. I važnost vremena koje odvojimo za one koje volimo.
